Nova pravila za džemove u Srbiji! Uvodi se jasna granica - evo šta će morati da bude u svakoj tegli
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Umesto ograničenja šećera, propis je usmeren na više voća, jer šećer utiče i na strukturu, stabilnost i rok trajanja proizvoda.
- Primena počinje 1. januara 2028, a proizvodi po starim pravilima mogu ostati u prodaji do 30. juna 2028.
Novi pravilnik o kvalitetu džemova, marmelada i pekmeza donosi veći obavezni udeo voća - za kilogram džema ubuduće će biti potrebno najmanje 450 grama voćne pulpe ili pirea, što je povećanje u odnosu na dosadašnjih 350 grama. Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede objašnjava zašto je prednost data povećanju količine voća, a ne ograničenju dodatog šećera.
Šef Odseka za označavanje, kvalitet hrane i organsku proizvodnju Ministarstva poljoprivrede Branislav Raketić kaže da je cilj novih propisa kvalitetnija ishrana, ali i veća upotreba voća u prehrambenoj industriji.
- Ovo je novina koja je deo politike hrane koja se sprovodi u Evropskoj uniji, a koja je u fokus stavila zdraviju i održivu ishranu i promenu receptura proizvoda koji sadrže dosta šećera, soli i loših masti", navodi Raketić.
Ističe da se prilikom pripreme novih pravila razmatralo da li treba povećati udeo voća u džemovima ili ograničiti količinu dodatog šećera. Na kraju je izabrano prvo rešenje.
Koliko će voća morati da sadrže džemovi, a koliko ekstra džemovi
Prema novom pravilniku, minimalna količina voća za proizvodnju kilograma džema povećava se sa 350 na 450 grama, dok će ekstra džem morati da sadrži najmanje 500 grama voća. Raketić objašnjava da razlika između ove dve kategorije nije samo u količini voća, već i u njegovoj strukturi.
"Ekstra džem je jedan izuzetan premijum proizvod koji u sebi ima pulpu. Pulpa ima strukturu voća i to je jako bitno, za razliku od pirea", ističe Raketić.
Kako objašnjava, voćna pulpa zadržava strukturu i vlakna, dok je pire usitnjen i pasiran.
Posebno ukazuje na razliku između šećera koji se prirodno nalazi u voću i šećera koji se dodaje tokom proizvodnje.
"Kada pojedete jabuku, pored šećera pojedete i vlakna i vodu i druge hranljive materije koje jabuka sadrži, za razliku od dodatog šećera, koji je samo šećer“, objašnjava Raketić.
Dodaje da povećanje udela voća u proizvodu smanjuje potrebu za dodavanjem šećera iz drugih izvora.
Zašto nije ograničena količina šećera
Iako je jedan od ciljeva novog pravilnika poboljšanje nutritivnog kvaliteta proizvoda, nadležni su odustali od direktnog ograničenja količine dodatog šećera. Raketić napominje da šećer u proizvodnji džema nema samo ulogu zaslađivača, već utiče i na strukturu, stabilnost i rok trajanja proizvoda.
"Šećer nema ulogu samo da daje sladak ukus, nego daje i konzistenciju, stabilizaciju proizvoda i njegovu trajnost", naglašava Raketić.
Prema njegovim rečima, smanjivanje količine šećera zahtevalo bi drugačiju tehnologiju proizvodnje, uključujući dodavanje drugih sastojaka i veću potrošnju energije.
"Kada smanjite udeo šećera, onda imate problem da dodate neke druge sastojke, kao što je, na primer, pektin, više vode, a potrebna je i veća potrošnja energije da biste dobili isti proizvod", objašnjava Raketić.
Dodaje da bi takve promene mogle da skrate rok trajanja proizvoda, što bi povećalo rizik od bacanja hrane.
Zbog toga je, kako kaže, procenjeno da bi direktno smanjenje šećera donelo više problema prehrambenoj industriji nego koristi potrošačima.
"Zato se odustalo od tog predloga i ide se na to da se dodaje više voća u ekstra džemove i džemove, i na taj način smanjuje potreba za dodavanjem šećera iz drugih izvora", ističe Raketić.
Hoće li će džemovi poskupeti
Povećanje obaveznog udela voća otvara i pitanje cene gotovih proizvoda, ali Raketić ne očekuje veliki cenovni udar. Objašnjava da cena voća nije jedini trošak koji utiče na konačnu cenu džema.
"Na cenu proizvoda ne utiče samo voće. Utiču i ambalaža, ljudski rad, transport, logistika i marže u trgovini", navodi Raketić.
Ističe da je cena voća jedan od najpromenljivijih delova ukupnih troškova proizvodnje, ali da je ovogodišnji rod veoma dobar.
Prema podacima koje je izneo, proizvodnja voća u Srbiji ove godine iznosi gotovo 1,6 miliona tona, a prosečni prinosi su više od 50 odsto veći nego prošle godine.
"Biće i džema i neće biti tog cenovnog šoka koji se očekuje sa povećavanjem udela voća", poručuje Raketić.
Dodaje da veliki broj proizvođača u Srbiji već koristi više voća nego što su zahtevali dosadašnji propisi, naročito manji proizvođači.
"Kod nas veliki broj proizvođača već pravi džemove po novim pravilima. Posebno mali proizvođači, koji, što bi se reklo, ne štede voće u tim džemovima. Za njih ta promena u suštini neće biti promena u praksi", naglašava Raketić.
Ne važe ista pravila za svako voće
Novi minimalni udeo voća od 450 grama po kilogramu džema neće se primenjivati na sve voćne vrste. Raketić ističe da su predviđeni izuzeci zbog različitih prirodnih svojstava voća, uključujući kiselost, oporost i sadržaj pektina.
"To ne znači da su ti proizvodi nižeg kvaliteta, nego iz prostog razloga što svako voće nije isto. Neko je kiselije, neko oporije, neko sadrži više pektina", objašnjava Raketić.
Kao primere navodi marakuju i ribizlu, za koje su predviđene niže minimalne količine voća kako bi gotov proizvod bio pogodan za konzumiranje.
Kada je reč o marmeladama, Raketić ističe da se pojedine vrste već proizvode sa veoma visokim udelom voća.
"Kod marmelade, za kajsiju i jagodu, minimalna količina tog voća je 800 grama na jedan kilogram", navodi Raketić.
Smatra da upravo kvalitet i visok udeo voća predstavljaju značajnu prednost domaćih proizvođača i potencijal za dalji razvoj prerađivačkog sektora.
Nova pravila od 2028. godine – šta će biti sa starim zalihama
Iako novi pravilnik stupa na snagu 10. oktobra, njegova puna primena počinje 1. januara 2028. godine. Raketić objašnjava da je prelazni period neophodan kako bi proizvođači mogli da prilagode proizvodnju novim zahtevima.
"Mora se menjati receptura, moraju se menjati sirovine koje se nabavljaju i, naravno, ove novine imaju za posledicu menjanje deklaracija. Zato se mora ostaviti jedan prelazni period, do 1. januara 2028. godine", ističe Raketić.
Proizvodi koji su stavljeni u promet prema starim propisima moći će da ostanu na tržištu i nakon početka primene novih pravila, ali ne neograničeno.
"Ti proizvodi su stavljeni u promet legalno, po važećim propisima, i oni su u prometu dok traje rok trajanja tog proizvoda. Ali smo stavili da ti proizvodi moraju biti potrošeni, odnosno da mogu biti na tržištu do 30. juna 2028. godine", navodi Raketić.
Posle tog datuma, proizvodi označeni kao džemovi, a koji ne ispunjavaju nove zahteve o minimalnom udelu voća, neće moći da se prodaju pod tim nazivom.
Može li proizvod sa manje voća da se prodaje kao voćni namaz
Raketić naglašava da novi pravilnik ne znači zabranu prodaje svih proizvoda koji sadrže manje voća od propisanog minimuma za džem. Međutim, takvi proizvodi moraće da budu drugačije označeni.
"Kada kažete džem, onda se apsolutno zna koja je minimalna količina voća. Ako ne ispunjavate te uslove, pravilo o deklarisanju daje mogućnost da proizvod drugačije nazovete", objašnjava Raketić.
Kao primer navodi naziv "voćni namaz", uz obavezu da deklaracija potrošaču pruži jasne podatke o sastavu i nutritivnoj vrednosti.
"Suština je da dobijete potpunu informaciju šta kupujete", naglašava Raketić.
Ističe da su propisani nazivi proizvoda važni upravo zbog zaštite potrošača, jer garantuju da proizvod koji nosi određeni naziv ispunjava utvrđene uslove kvaliteta.
Inspekcija će kontrolisati i proizvodnju, ne samo deklaracije
Primenu novih pravila kontrolisaće poljoprivredna inspekcija Ministarstva poljoprivrede. Raketić ističe da kontrole neće biti ograničene samo na proveru gotovih proizvoda u prodavnicama.
"Naši inspektori idu i u proizvodnju, kontrolišu ulazne sirovine, svu evidenciju, sledljivost proizvoda i, na kraju, sve ono što piše na deklaraciji", navodi Raketić.
Pored inspekcijskog nadzora, predviđene su i laboratorijske analize kojima se proverava tačnost podataka o sastavu proizvoda.
"Na kraju imate laboratorijsku analizu koja će potvrditi ili neće potvrditi ono što piše na deklaraciji proizvoda", naglašava Raketić.
Prema njegovim rečima, dosadašnje analize pokazale su da oko 20 odsto industrije proizvodi prema ranije propisanim minimalnim količinama voća.
"Imamo negde oko 20 procenata industrije koja poštuje ta stara minimalna pravila i na njih će se odnositi ova pravila. Oni će morati da menjaju recepturu", kaže Raketić.
Za ostale proizvođače, koji već koriste veće količine voća, prilagođavanje će biti znatno jednostavnije.
Raketić zaključuje da su novi propisi usklađeni sa pravilima Evropske unije, što je važno i za trgovinu i konkurentnost domaćih proizvoda na evropskom tržištu.
"Ne želimo da stvaramo barijere u trgovini sa Evropskom unijom", poručuje Raketić.
Kurir.rs/ RTS